четвртак, 16. јун 2011.

Нови урадак

Јес, није ме било неко време... презаузет сам, знате-већ-чиме. Видећу да ових дана бар окачим неки текст о. Вукашина. До тад - ево најновије, свеже:

Капљице зноја
избијају ми на челу
док
свом снагом
копам
раку
за покојника
и сваким замахом
смрад све јачи
избија из утробе
земље
лешеви заударају
које сам некоћ
закопао
а још се ни распали нису
и једва да има мјеста
за још једног
али биће
и умријеће
смрт
и
смрад
да направе мјеста
свјетлости
животу
но сада ја
мртвац живи
копам
раку
себи
демону
гријеху
смрти
да умрем ја
да не буде мене
да се роди Давид.
Дођи, Свјетлости
дођи, Животе
дођи, Љубави
дођи, Господе.



Нема коментара:

Постави коментар