Οвдје, а не тамо...

Уместо текстова и тема које сам спремао у глави све ово време док сам био одсутан (један је чак и делимично написан и чека да га наставим) - због неких обавеза - следи неколико песама које ових дана избијају из мене.

Овдје, а не тамо, овдје је

плач и шгргут зуба,

странче.

Тамо је свјетлост, а

овдје је мрак,

овдје је смрад,

гној и сузе.

Овдје је лицемјерје,

овдје је поган,

овдје су осмијеси

распаднутих зуба.

Овдје је крв, овдје је страх,

овдје се демони коте,

и оде пјевају оцу свом,

који их прождире једног по једног,

и бљује репове њихове

да их поједу пацови.

Овдје су прозори затворени,

замандаљени, да свјетлост не уђе,

овдје је сумпор, а не ваздух,

овдје је болест, овдје је смрт.

Овдје духом лепрозни

бљују на здраве,

овдје је зараза,

и патња

и бол.

А свјетлост кад дође,

кад дође суд,

у сили љепоте,

љубави и Духа,

оздравиће све.