понедељак, 26. јул 2010.

На Метеорима

Мислим да је прикладно, пре неке посебне приче, да поставим и на овом месту песму "На Метеорима".
Било је то за време мог кратког искушеништва у манастиру св. Николе на Озрену, близу Добоја. Цео дан сам радио (ако се добро сећам купио сам бубе с кромпира), и предвече сам седео у трпезарији и читуцкао књигу о Метеорима - једну од оних које можете да купите при обиласку, какве идентичне постоје на више језика, направљене ето баш за туристе, иако помало генерички. Но, била је ту једна занимљива слика једне од стена, а испод ње текст: "Зими, када ветар урличе између стена, само одсјај петролејке на прозору показује да ту има живота."
Та реченица ме је инспирисала да напишем ово:


На Метеорима

Горећи од љубави, о Господе, према Теби,

Пењући се од земље ка небу,

Негдје на пола пута,

Нађох ја квасац том хљебу.

И надође љубав ти моја,

У малом и сићушном тијелу,

И не одговара оном што желим,

Ни у стотом, милионитом дијелу.

О Господе, узми ме себи,

Са стијене што лебди над свијетом,

Напоји ме Духом Светим,

Нахрани ме крвљу светом.

И тако у келији малој,

Гдје само петројлејка трепти,

Ти ’мјесто мене живиш,

А Дух твој над стијенама лебди.


у манастиру св. Николе на Озрену
11.07.2001. г.


Да, тад сам лебдео. Сутрадан сам решио да идем кући. Но, на крају се испоставило да је тако такорећи морало да буде, јер се имало других крстова износити пре идеје о манастиру. Неке од њих носим и данас, а шта ће бити после - видећемо.

2 коментара: